Део просветара сматра да ће оног тренутка када први починилац буде кажњен због напада на запосленог у школи то спречити понављање изгреда, док део практичара тврди да је суштина проблема у примени закона, а не измени.
Напад на запослене у образовању кажњаваће се затвором од три месеца до осам година, у зависности од тежине учињеног дела, према планираним изменама и допунама Кривичног законика – резултат је договора представника Владе Србије и репрезентативних синдиката просветних радника након недавних напада средњошколаца на наставнике и штрајка просветара. Најављене корекције део просветног еснафа дочекао је с одобравањем и уверењем да ће допринети смањењу насиља у школама, док део практичара из учионица сматра да се новим прописима маши мета.
– Кривични законик „покрива” одговорност од навршене 14. године, а предвиђене измене које се тичу напада на запослене у образовању ће допринети смањењу насиља. То је још радни текст, није коначна верзија и нисмо њиме презадовољни али пре њега није било никаквог, тако да боље ишта него ништа. Оног тренутка када први починилац буде кажњен због напада на запосленог у школи то ће дефинитивно спречити да се такви изгреди понове, јер ће се знати да нападаче чека извесна казна. Чекамо јавну расправу која би требало да буде у септембру, а очекује се да ће измењен и допуњен Кривични законик бити усвојен до краја године – указује за наш лист Добривоје Марјановић, председник Уније синдиката просветних радника Србије.
Пракса потврђује да су недавно гимназијалац у Београду и средњошколац у Бачкој Паланци, дакле старији од 14 година, ударили професоре и нанели им теже повреде. Да су већ на снази предвиђене измене Кривичног законика, да ли би ова деца ишла у затвор? Ако су до сада школе избегавале да покрену васпитно-дисциплински поступак, дозвољавале исписивање ђака насилника пре него што се оконча тај поступак и тиме му омогућавале да настави образовање с петицом из владања и без појачаног васпитног рада у некој другој школи, како ће сада послати средњошколца иза решетака? Треба имати у виду и да се законска решења константно унапређују, промењен је сет образовних прописа ради ефикаснијег спречавања насиља у школама, измењени су затим и одговарајући правилници… И шта је епилог тога у Бачкој Паланци – средњошколац је из једне школе прешао у другу, без покретања васпитно-дисциплинског поступка, што сугерише да је био примерног владања, а онда је тукао професора у бившој школи.
– То је пропуст директора. Зато смо тражили да буде смењен, али је завршено тако што је дао оставку. Није радио по закону, иако је имао алат. Нису процесуирали ученика на основу пријава наставника, против њега никада није покренут поступак унутар школе пре него што се из ње исписао и прешао у другу школу. Како да спречимо људе да крше закон? Нама никад није био проблем да се промене законска решења набоље, нама је проблем зато што се она не примењују, и још горе што се селективно примењују. За неког закони важе, за некога не важе. Али то није одраз образовања, то је одраз друштва. Да је због пропуста у Бачкој Паланци ресорно министарство сменило директора, сваки следећи би се упитао да ли би неком ученику прогледао кроз прсте или не – негодује Марјановић.
Школе и синдикати би морали да инсистирају на примени закона, Министарство просвете би морало да помогне директорима у што ефикаснијем спровођењу поступака, а целокупно друштво да се замисли над суморном чињеницом да се против насиља у школама боримо затворским казнама, наглашава за „Политику” Александар Марков, председник Форума београдских гимназија. Договор и тренутну сагласност представника владе и синдиката о изменама Кривичног законика, он види као популистичку и лицемерну меру, јер се њом, како констатује, не води једнако рачуна о интересима деце и наставника. Његов је утисак да се најављеним законским изменама покушава да заштити наставник, док се ученици жртве насиља остављају на ледини. Притом наглашава да су физички насртаји на наставнике у школама и даље пре изузетак него правило.
– Убеђен сам да предложене законске измене неће повећати безбедност у школама нити смањити насиље. Имам утисак да ни синдикати ни извршна власт не разумеју у потпуности да је суштина проблема у примени закона, а не у константном трагању за новим законским одредбама. Није прошло много од како су синдикати ставили потпис на измене просветних закона којима је, између осталог, уведена суспензија ученика за теже повреде обавеза и пооштрена казнена политика. Тада се славодобитно говорило како ћемо овим изменама решити проблем насиља. Шта се променило? Суштина је у примени закона, о шта се често саплићемо, и у превенцији. Међутим, поједини директори из њима знаних разлога не покрећу поступке, а неки родитељи неретко у сарадњи са адвокатима проналазе начине да опструирају поступке. У таквим околностима ученици склони насилном понашању чешће прођу некажњено него што сносе последице. Када све то узмемо у обзир, како можемо очекивати да ће школа, која није у стању да суспендује ученика, да га искључи и смањи му оцену из владања, успети да пошаље ученика у затвор? На крају, шта може да очекује друштво које своје ђаке упућује на затворске казне уместо да их учи моделима доброг понашања – реторички пита Марков.
Извор:
Унија Горњи Милановац 