Да ли су девојчице и дечаци имали исто образовање у Античкој Грчкој?
Грци су волели да уче! Веровали су да су књиге и учење један од најбољих начина да се проведе време, а школу уопште нису сматрали обавезом, већ су се радовали пруженој прилици да употпуне своје знање. Међутим, нису сви имали ту прилику…
Дечије образовање у древној Грчкој у великој мери зависило је од пола. Припремајући се за живот у јавној сфери, богати дечаци су током класичног периода ишли у школе где су се суочавали са физичким и менталним изазовима. Када су у питању девојчице, образовање је било несистематично, унутар куће, ако је уопште и постојало.
У раној историји Грчке само су богати мушкарци били образовани, Млади дечаци су обично имали своје наставнике који су их подучавали математику, писање и војне вештине. Ствари које су деца учила зависиле су од тога где су живели у Грчкој. Ако је дечак, на пример, одрастао у Спарти, целокупно школовање је провео припремајући се за војску. У Атини, која је била мање фокусирана на Грчку, студенти су учили неколико предмета – музику, књижевност, астрономију, реторику…
Како је Грчка постала демократски орјентисана, реторика је постала врло важан предмет за децу која су похађала школу. Грци су веровали да би у демократији човек требало да буде добар говорник. Учили су реторику памћењем познатих говора из прошлости, а такође су учили и поезију памћењем читавих песама.
Међутим, за разлику од дечака, девојчице су углавном училе да читају и пишу, али ништа више од тога. Заправо, њихово образовање сводило се на то како да постану добре домаћице. Училе су да кувају, шију и негују децу. Ипак, и то се разликовало од места становања. У Спарти су чак и девојчице добијале лагане војне дужности. Од њих се такође очекивало да много вежбају како би имале здраве бебе које би сутра могле да служе у војсци. У Спарти су девојчице обично добијале више образовања од девојака у Атини. Али то је углавном био само физички тренинг, без књига, домаћих задатака – само вежба!
Атињанке нису имале право гласа нити право учешћа у јавном животу. Сматране су делом домаћинства на чијем челу се налазио мушкарац, који је домаћинством и „господарио“. Улогу „господара“, док се не би удале, имао је њихов отац, а након удаје, њихов супруг.
Са друге стране, Спартанке су биле у бољем положају. Њихова главна улога је била да продуже врсту и подаре здраво потомство и управо то је било оно због чега су биле цењене.
Извор: http://www.nationalgeographic.rs
Унија Горњи Милановац 