Ђаци не понављају разреде, нема недисциплине, оброци су бесплатни, 20 ђака у учионици, часови трају пола сата – неки су од детаља везаних за образовни систем на Куби.
Немају много папира и наставног материјала. Недостаје им и књига. Физичко често морају да држе у парковима и на трговима испред школа, јер немају сале. Ипак, на Куби данас готово да нема неписмених људи – од 11.241.291 становника, само је 0.2 одсто неписмено, и то су углавном старе особе. Истовремено, деца са осмехом и великим задовољством иду у школу, не беже са часова, нити праве проблеме док су на часовима.
Образовање на Куби је обавезно до завршног разреда средње школе и бесплатно је на свим нивоима, укључујући и високо образовање. Чак 90 одсто ђака ниједном није понављало годину. Кад је реч о предшколском образовању, ту су бројке још убедљивије – 98 одсто кубанске деце похађа вртиће и предшколски програм! Код нас је та бројка знатно мања, нажалост тек 48 одсто, а зато смо и покренули пројекат „Школице живота”, којим се трудимо да то променимо и поправимо. Тек, упис деце у основне школе на Куби је максималан, износи 100 одсто.
Деца на Куби обично иду у вртиће од 3. до 6. године. Тамо уче о правилном васпитању и понашању и много читају. Основношколски програм траје шест година (6–11). Следећи ниво је подељен на две групе – основну и напредну (нешто попут наше гимназије), а алтернатива је средња школа. Основни програм траје три године (од 12. до 15. године), када деца добијају диплому. Тада студенти могу да бирају да ли ће да упишу преуниверзитетско образовање, такозвану вишу школу, или техничко, односно професионално усмерење. Виши средњи ниво је од 15. до 18. године, на крају чега ученици добијају Бацхелор диплому.
У основној школи важи стриктно правило о највише 25 ученика у разреду, а у многима је та бројка испод 20. У средњим школама се број ученика креће око 15 ученика у разреду, што је идеалан број за сваког да научи градиво, да има времена да поразговара са наставником о оном што се учи и да напредује у правој мери.
Школе почињу да раде од пола седам ујутро, како би родитељи који раде имали где да оставе децу, и отворена је до 16.30 х. Пауза за одмор је од 12 до 14 часова. Школа траје од понедељка до петка, а викендом нема наставе, нити се спроводе „радне суботе”. Сви су исто обучени, имају униформе које су бесплатне.
Великим успехом образовног система на острву сматра се и посвећеност деци са сметњама у развоју (са физичко-моторичким, менталним сметњама итд). Постоји 13.600 предавача који раде у 425 специјалних школа, које су распрострањене по читавој земљи. За болесне малишане или децу ометену у развоју брину се „мобилни учитељи”.
Упркос дугогодишњој блокади, кубанске школе су опремљене компјутерима, који можда нису свуда најновије генерације, али и даље одлично служе сврси. Притом, у удаљеним школама које немају струје – инсталирани су соларни панели, који омогућују несметан рад током године, без обзира на услове.
Студентима који потичу из удаљених регија, држава покрива трошкове превоза и исхране. На Куби има 2.000 школа са 10 или мање ђака, због удаљености од градова, у њима се организује групна настава, такође са изузетним резултатима.
Куба има и један од највиших процената броја учитеља на број становника. То значи да има једног учитеља на 42 становника, или два учитеља на 20 ђака. Више од 400.000 људи запослено је у сектору образовања.
Међу предметима у основној школи налазе се плес и баштованство, па обрада дрвета, метала, ручни рад, јер Кубанци сматрају да треба да постоји спој између теоријског и практичног знања.Ту су и предмети о здрављу и хигијени, и историја револуције. У распореду часова налазе се математика, шпански/књижевности, историја, географија, страни језици, физика, хемија, биологија, информатика, образовање рада, физичко, ликовно, основе марксизма, природне науке, свет око нас…
Математика и природне науке су обично стављене међу прве часове у распореду, јер се процењује да деца ујутро лакше могу да савладају ово теже градиво. Читање, писање и „лакши” предмети су распоређени за поподне. После завршетка наставе, ученици могу да остану у школи још два сата, када учествују у бројним секцијама: пишу сценарио за позориште, компонују музику и раде разне креативне ствари.
Часови трају пола сата. Највише пажње у распореду је посвећено шпанском: читању, писању, усменом изражавању, али и математици. Та два предмета су заступљена 57 одсто у распореду у односу на остале предмете.
Тестови су део наставног програма, али они главни се дају деци на крају другог и четвртог разреда. Оцене су од слабе, пролазне, добре, веома добре и одличне, и нису изражене бројевима. На тестовима се показује теоретско знање, али и практична примена тих знања.
Од деце се очекује да једни другима помажу на часовима, тако да нико у разреду не заостаје. Притом, родитељи прате инструкције наставника, како би њихови малишани наставили са образовним и друштвеним развојем и код куће. Ученици могу наставити школовање на средњим школама и после тога на факултетима, а могу се одлучити и за школовање на струковним школама, које омогућавају повезивање рада и студија.
Недисциплина на часовима је јако мала и ретка.
Деца у основним школама на Куби добијају бесплатне оброке. Оброци се углавном састоје од риже, пасуља, других извора протеина, као што су тврдо кувана јаја. На менију је поврће, кришке парадајза, сутлијаш се служи за десерт. Многи родитељи сматрају да ово није довољно, па децу шаљу у школу са додатним комадом воћа или поврћа, парчетом рибе или пилетине.
Куба сваке године троши на образовање скоро 7% бруто домаћег производа и настоји да образовни систем својом једнакошћу, праведношћу, самопоштовањем и моралним и друштвеним потребама грађана одговара друштвеном моделу који је народ створио.
Последњих година установљена је употреба телевизијских и видео програма као средстава са великим утицајем на основно и средње образовање. На Куби постоје два канала образовног карактера „Canal Educativo 1 и 2”, који дневно преносе више од 12 сати програма, од којег је већина образовног и дидактичког.
На Куби имају једног универзитетски образованог грађанина на сваких 10 становника, а ове године ће се вероватно достићи број од милион дипломаца на више од 60 универзитета у земљи.
Аутор: Небојша Мандрапа
Извор: Фондација Новак Ђоковић
Унија Горњи Милановац 