У чему је тајна успешних образовних система?

ПИСА истраживање, поред тога што нам даје увид у процену знања и вештина петнаестогодишњака широм света, показује нам и да се земље које остварују најбоље резултате налазе у различитим регионима и деловима света, а некада имају потпуно различите културе.

Традиционално, на овом тестирању земље источне Азије показују најбоље резултате. У самом врху су Јужна Кореја, Јапан, Сингапур и Кина, а када говоримо о постигнућу ученика, заједничка карактеристика која везује источноазијске земље односи се на то да оне предност дају уложеном напору и марљивом учењу, пре него урођеном таленту; да имају јасне циљеве и исходе учења, као и културу која високо вреднује посвећеност и одговорност код свих заинтересованих страна, када је образовање у питању.

С друге стране, поред источноазијских земаља, високе резултате на ПИСА тесту освајају и скандинавске земље – нарочито Финска, чији је образовни систем већ годинама уназад загонетка коју покушавају да схвате и одгонетну политичари и експерти у области образовања из свих делова света, како би на основу финског искуства и праксе унапредили образовне системе и економије својих земаља.

Када се анализирају ПИСА резултати, интригира то што не постоји један, јединствени модел образовања који једнако добро функционише у различитим контекстима. Резултати указују да чиниоци који један образовни систем чине успешним зависе од пуно фактора, који су, опет, уско везани за културу, историју и вредности за које се националне државе залажу.

Овим текстом желимо да се мало детаљније бавимо примерима образовних система Финске и Јужне Кореје – две земље које се према ПИСА резултатима налазе у самом врху, а које, с друге стране, имају потпуно различите приступе образовању.

Пре око 50 година обе земље – Јужна Кореја и Финска, имале су проблема са својим друштвеним, а тиме и образовним системима. Финској је претио ризик да постане економски зависна од Европе, а Јужна Кореја је била опустошена грађанским ратом. Ипак, у последњих 50 година обе земље потпуно су промениле своје образовање и систем школства – и сада су нашироко хваљане за своје образовне успехе.

Шта остале земље могу научити од ова два успешна, али дијаметрално супротна образовна модела?

Јужнокорејски модел: истрајност и марљив рад

Према речима Марца Туцкера, деценијама уназад, у неким деловима Азије, једини начин унапређења социо-економског статуса и проналажења сигурног посла односи се на успешно полагање завршног испита – од чијих резултата зависи будућност сваког појединца.

Када говоримо о односу према образовању, Јужна Кореја је најекстремнија и вероватно најуспешнија источноазијска земља. Јужна Кореја је постигла изванредан успех у последњих неколико деценија: писменост становништва је стопроцентна, а ова земља поред тога, заузима и високу позицију на међународним тестовима постигнућа који укључују тестирање критичког мишљења и способности анализе. У образовном систему Јужне Кореје таленат не представља важну ставку, јер култура пре свега верује у напоран рад и марљивост, па сходно томе, за Јужнокореанце не постоји изговор за науспех.

Деца уче током целе године, како у школи, тако и након ње – у приватним школама, или код куће са менторима. Образовни систем ове земље води се паролом: Ако довољно напорно радиш, можеш бити довољно паметан. Они верују да сви морају проћи кроз тежак период школовања како би досегли до светле будућности – каже Андреас Сцхлеицхер, специјални саветник за образовне политике ОЕДЦ-а. Нису само родитељи ти који „притискају” децу, већ читава култура, која подржава и подстиче дисциплину, рад и ред. Ови друштвени ставови и вредности присутни су и у раном школском образовању, наглашава Јое Тобин, професор на Универзитету у Глазгову, који се бави раним образовањем деце, а посебно се интересује за компаративна међународна истраживања образовних система.

Родитељи у Јужној Кореји троше више на образовање него родитељи неке друге земље. Неке породице троше до 25% свог прихода на образовање, додатно образовање и додатне едукативне материјале. Такође, већина родитеља своју децу шаље у приватне школе након регуларних школа. Ученици у Јужној Кореји у школу иду од 9 до 17 часова, након чега већина одлази у приватне школе, где остаје још додатних 3 или 4 сата.

✦ Важна карактеристика образовања у Јужној Кореји је и примена технологије. Све школе у овој земљи имају интернет брзог протока, ЛЦД мониторе и паметне табле, деца користе компјутере и таблете у настави, а ниво дигиталне писмености је скоро стопроцентан.

✦ Поред тога, када говоримо о образовању ове земље, не можемо заобићи тестирање. Значај тестова је толики, да нећемо погрешити ако кажемо да се читаво образовање ове земље заснива на тестовима и тестирању. Успех на тестовима директно одређује будућност детета, па се тестови веома озбиљно схватају. Живот у земљи се потпуно мења током пријемних испита за универзитете. На пример, авионима није дозвољено да лете изнад места где се врши тестирање, а родитељи и остали чланови породице се моле док је тестирање у току. Деца су током читавог школовања под великим притиском да добро ураде тестове и успешно заврше средњу школу, јер њихова будућност зависи од тога.

✦ У Јужној Кореји, као и у другим земљама Азије, одељења су веома велика – што би било разумљиво за нпр. родитеље из западних земаља, али у Кореји циљ наставника је да одељење води као заједницу, развија вршњачке односе код ученика и вредности које прокламује друштво. На западу, у Америци на пример, за разлику од тога фокус је на развоју индивидуе – личних потенцијала, интересовања и вредности, као и индивидуалних односа сваког ученика.

Аманда Риплеy, ауторка књиге Најпаметнија деца на свету: и како су то постала, сматра да је јасно да постоје бољи и гори начини образовања деце. „Уколико бих морала да бирам између просечног америчког образовања и просечног корејског образовања за своје дете, изабрала бих, врло невољно, корејски модел. Реалност је да ће дете у модерном свету морати да зна како да учи, како да буде упорно и марљиво и како да истраје после неуспеха. Корејски модел упрово томе учи”.

Фински модел: Ваннаставне активности и унутрашња мотивација

О финском моделу образовања се последњих година пуно писало и говорило. Као што смо већ помињали на овом блогу, Финска има један од најбољих образовних система на свету. Оно што је карактеристично за ову земљу, и што њен образовни систем чини помало парадоксалним јесте чињеница да, за разлику од других индустријализованих земаља, у Финској ученици имају више распуста, краћу наставу и мање домаћих задатака.

Иако фински систем школства нема специјалне програме за надарену децу, иако нема ни стандардизованих тестова на државном нивоу, као ни приватних школа; фински ђаци, уз ђаке из Јужне Кореје, Хонгконга, Сингапура, Канаде и Јапана, на ПИСА тестовима примене знања годинама остварују завидне резултате, неретко заузимајући прво место на коначним листама. Фински образовни модел је, према схаватањима теоретичара образовања нека врста утопије.

У Финској је школски дан кратак, богат ваннаставним активностима, јер Финци верују да се важан део учења одвија ван школе и учионице.

У Финској је школа центар заједнице. Школа нема само образовну, већ и социјалну функцију. Образовање се односи на креирање идентитета – наглашава Сцхлеицхер. Финска култура вреднује унутрашњу мотивацију и трагање за личним интересовањима. У Финској је школски дан кратак, али богат ваннаставним активностима, јер Финци сматрају да се велики и важан део учења одвија ван школе и учионице. Трећина предмета у средњој школи је изборна и ученици такође могу бирати које матурске испите ће полагати.

Шта је заједничко образовним системима ове две земље?

Иако се на први поглед чини да Финска и Јужна Кореја немају никаквих заједничких тачака, то ипак није случај. Ова два образовна модела деле неколико заједничких карактеристика:

1. Однос према наставничкој професији

Дубоко поштовање и популарност наставничке професије је једна од ствари која повезује ова два потпуно различита образовна система.

✦ Једна од најпожељиних професија у Финској је управо наставнички позив, а конкуренција је таква да мање од десет одсто пријављених успе. Главни разлог великог интересовања за наставничку професију је поштовање које она са собом носи, али и аутономија коју наставници имају у раду. У контексту поређења Финске и других земаља, занимљиво је напоменути да наставници у Финској предају 600 сати током године, проводећи остатак времена на професионални развој, док нпр. у САД наставници предају 1.100 сати годишње, уз врло мало времена за сарадњу, повратну информацију или професионални развој.

✦ Наставни кадар Јужне Кореје у великој мери доприноси резултатима које ученици ове земље остварују на међународним тестирањима. Заједничка карактеристика наставника је да они не раде само оно што се очекује од њих, већ иду и ван тих оквира. Врло су посвећени свом послу, пуно раде и улажу напор, чиме представљају оличење вредности друштва, које преносе на ученике.

Као и у Финској, наставници у Јужној Кореји уживају високи друштвени положај, добро су плаћени и имају сигуран посао. Посао наставника је један од најпожељних послова међу младим Кореанцима данас, али исто тако тешко достижан. Само 5% најуспешнијих и најподобнијих кандидата успева да добије учешће у програму обучавања наставника.

2. Укљученост родитеља у процес образовања

Још једна сличност ова два образовна система односи се на укљученост родитеља у процес образовања детета – у обе земље родитељи имају активну улогу и њихово ангажовање подржава и подстиче сама школа.

✦ Родитељи су у Јужној Кореји веома укључени у школовање своје деце. Укључени – значи да знају како њихова деца напредују и да ли се ствари одвијају у добром правцу. Школе организују родитељске групе, које за циљ имају проширивање улоге родитеља у образовању детета.

✦ У Финској, ниво ангажовања родитеља је различит – од волонтирања у школским догађајима до учешћа у дискусијама и различитим групама за родитеље. За разлику од других земаља, у Финској се од деце очекује да на раном узрасту преузимају одговорност за своје учење. Од родитеља се очекује да буду укључени, али не и да одређјују и контролишу процес учења своје деце.

3. Добро организован систем финансирања и централизације јавних школа.

У Јужној Кореји и Финској родитељи немају проблем да пронађу добру и квалитетну школу, јер су образовни системи засновани на принципу једнакости, тј. школе у различитим деловима ових земаља су приближно истог квалитета, а све због добро организованог система финансирања и централизације јавних школа.

Кључне разлике ова два система
✦ време за учење
✦ тестирање
✦ технологија

У чему је тајна?

На самом крају враћамо се на почетак, на питање од ког смо и кренули – у чему је тајна успешних образовних система? Најједноставнији одговор на ово питање био би – култура, не само курикулум. Кључ успеха образовних система ових земаља је у томе што су они у складу са културним вредностима и демографским, географским и економским карактеристикама земаља којима припадају.

Географски положај, историјска дешавања, демографска структура у великој мери обликују вредности, културу, па тако и систем образовања једне земље. Ако узмемо пример Финске и Јужне Кореје и сагледамо их кроз призму наведених фактора, биће нам јасно да је систем образовања ових земља уско везан за њихов друштвени систем.

На крају је важно поменути да фински и корејски систем не постоје ван контекста ових земаља. Њиховом анализом, експерти из области образовања осталих земља могу идентификовати предности и недостатке ових модела, како би разумели повезаност контекста, културе и курикулума и тако унапређивали образовне системе својих земаља.

Извори:

• Amy S. Choi: What the best education systems are doing right
• Sally Choi: WHAT THE BEST EDUCATION SYSTEMS ARE DOING “RIGHT”
• OECD Publication: Lessons from PISA for Korea 
• Deva Dalporto: South Korea’s School Success 
• Tina Barseghian: What’s So Great About Schools in Finland?

Извор: valentinkuleto.com

---

---