Бранку Ружићу не би била довољна ни пуна два мандата да реши нагомилане проблеме у просвети, оцењују за „Политику” челници просветних синдиката.
Фотеља челника српског образовања и даље није међу најпожељнијима око којих се отимају будући министри на позив мандатара да заузму место за столом државног врха. Ресор просвете у новој влади раздвојен је од науке и технолошког развоја. Актуелни и будући министар просвете у новој расподели задужења остаје и без функције првог потпредседника владе. Бар утолико мање брига и обавеза у предстојећем другом мандату имаће Бранко Ружић, политичар који „не припада мејнстриму попечитељског миљеа”, у последње три деценије 18. министар просвете, девети из редова СПС-а и први који је на ово место дошао без дана радног искуства у образовању. Ни пуна два мандата заредом не би му била довољна за решавање нагомиланих проблема овдашњег школства, оцена је гласноговорника просветних радника. С хрпе тескоба образовног система, тек да илуструју шта их највише тишти, они истичу: траљаве реформе, поражавајућ ниво функционалне писмености ученика, урушен квалитет наставе и углед професије, опште незадовољство платама, а однедавно и оспоравањем права на регрес и топли оброк запосленима с минималним примањима… Невелика су очекивања и наде синдиката радника у просвети да ће се у предстојећем, опет унапред скраћеном мандату, ишта променити набоље.
– Српска просвета је одавно у погрешном возу. Права станица са сваким министром све је даља. Не може се крчити прашума проблема, политички коректно, млако и без визије. Од челника образовања очекујем да се у новој влади наметне толико да га бар некад послушају, да уведе поштене платне разреде и приступи пројекту државне матуре. Тај, баш наш министар требало би да допринесе драстичном повећању издвајања за образовање у српском буџету, да из закона измени или избаци све погубно по школе, као што је, на пример, избор директора или спајање одељења од петог до осмог разреда, и да буде човек у мисији спасавања онога што је од образовања остало – сматра Јасна Јанковић, председник Уније синдиката просветних радника Србије.
Нови-стари министар је до сада могао да савлада функционисање образовног система, а сад има прилику да предложи промене које могу да промене постојеће неповољно стање, уверена је Валентина Илић, председник Синдиката образовања Србије.
– У исто време, желимо да министар запослене у образовању успешно заступа код свих „чувара државне касе”, да код усвајања буџета обезбеди више новца за образовање. Без више пара за образовање из буџета, а мање из родитељских џепова, свака прича о значају образовања за развој друштва остаје испразна, и то већ дуже време. Надамо се да се министар неће сматрати ненадлежним за ова питања. Од сваког министра просвете очекује се да унапреди квалитет и једнакост образовања у урбаним и руралним подручјима Србије, а у овом времену и да врати углед наставничке професије, јер без мотивисаних, добро обучених и задовољних наставника нема квалитетног образовања. Већ немамо довољно квалификованих наставника, а толико мало матураната уписује наставничке факултете да је ситуација алармантна! – указује Илићева.
Наставници би, каже она, на месту министра увек волели да виде неког од својих угледних колега, јер сматрају да они боље разумеју комплексан образовни процес и улогу просветних радника. Наглашава и да би ставови и мишљења наставника о свим променама у образовању морали бити уважени, иначе нема успешне реформе. А да је вишедеценијска рана система то што „свака промена или реформа у образовању зависи од персоналних решења” увиђа Александар Марков, председник Форума београдских гимназија.
– Ако је министар амбициозан, реформе се спроводе до доласка неког новог министра када се све што је радио претходни зауставља и креће изнова. Интересантна ми је реченица коју је приликом последњег састанака с просветним врхом, на наш захтев због државне матуре, изговорио посебни саветник министра Зоран Костић. Рекао је: „Ако Бане остане, он има начина да реши проблем државне матуре и одбијање факултета да је прихвате као квалификациони испит”. Ово је уједно највећи проблем са којим ће се суочити министар у овом мандату – сматра Марков.
Одмах затим наводи незадовољство наставника који инсистирају да буду додатно плаћени за ангажман око државне матуре и каже да од тог захтева неће одустати.
– Када се томе додају нужне промене у оцењивању и закључивању оцена, унапређивању квалитета наставе, неадекватно спроведена реформа гимназија и захтеви просветних радника за већим платама, јасно је да министру Ружићу не би била довољна ни два пуна мандата да све ово реши. За почетак би било добро да, уместо протоколарних разговора са репрезентативним синдикатима, министар почне да ослушкује стварне потребе и савете који стижу из струковних и других удружења наставника јер корен решавања проблема је у дијалогу и спремности да једни друге чујемо – закључује Марков.
Извор:
Унија Горњи Милановац 