Борба за бољи статус просветних радника

Пишем вам поводом Правилника о образовању и у вези с статусом професора и наставника. Тренутно је у питању осмогодишње образовање и можда тест за примену истог код средњег образовања.

Дуги низ година, од деведесетих 20. века, просветни радници су у потцењеном статусу кад је реч о односу државе према њима, њиховом третману у друштву, школи и личном дохотку. Просветни синдикати изражавали су незадовољство, поготово у вези с личним дохотком, али је учињено веома мало, па су тако просечне плате у просвети ниже од оних у републици.

Досадашњи закон и важећи правилник дају већи значај и важност родитељима и ученицима. Све се своди на незадовољство родитеља оценама своје деце из разних предмета, тражи се већа без упуштања у то да ли је заслужена. На телевизији су гостовали разни професори и родитељи и сви су износили искуства у којима је и до сада било притисака родитеља на професоре, и то највише због оцена. Скорије је у „Политици” објављено да је на Филолошком факултету у Београду одржан семинар професора српског језика. У једној анкети око 60 професора српског језика имало је став да би отишли у другу организацију за исту или већу плату.

Сећамо се професорке средње школе из Трстеника којој је ученик измакао столицу и притом је она пала на под, док је све то снимано. Како су кажњени ђаци и заштићена професорка? Сетимо се и професора математике господина Кнежевића из Шесте београдске гимназије, кад је неколико родитеља имало примедбе на његово оцењивање ђака. Директор школе га је због примедби родитеља суспендовао с посла. Професора Кнежевића су бранили његови бивши ученици, истичући да је реч о одличном професору математике који им је дао одлично знање и да су завршили разне факултете на којима је основ била математика. То није вредело и професор је преминуо не дочекавши пензију. Да ли онога ко га је сменио и дотичне родитеље гризе савест?

Сваки професор воли да му ученици знају, владају материјом и више воли да им даје четворке и петице него негативне оцене.

Какав је статус професорске струке у друштву показује чињеница да је све мање студената на факултетима за разна професорска звања: математика, физика, хемија, биологија… Држава ће доћи у ситуацију да у школи неће имати професоре за поједине предмете.

Нови Правилник о оцењивању, који је предмет разних дискусија биће на штету професора. Тако група (више од 50 одсто) родитеља деце из истог одељења може да стави примедбе на предавања, оцене и рад професора. Разредни старешина се обавештава о томе, сазива стручно веће и обавештава директора. Стручно веће даје мишљење о професору, а је предвиђено, ако треба, да се неко време прате његова предавања. Где је ту професор и колико се он пита?

Завршила сам гимназију 1959. године. У школи нисмо имали педагоге и психологе. Био је разредни старешина и директор школе, никаквих проблема нисмо имали с професорима у вези с оценама. Родитељи су веровали професорима. Природно-математички факултет, групу биологија, уписала сам 1959. и завршила га у року 1963. Прва служба била ми је у једној сеоској школи (село Горња Сабанта надомак Крагујевца). Године 1967. по расписаном конкурсу примљена сам за професора биологије у Првој крагујевачкој гимназији. То је дивна школа, која је 2023. прославила 190 година постојања и рада. Сви професори су у њу примљени по расписаном конкурсу и није било партијског запошљавања. Била сам разредни старешина 1969. Тада у гимназији није било психолога и педагога, а сви проблеми су решавани у разговорима с ученицима и на родитељским састанцима. У то време оцењивање је било такво да су због слабих оцена ученици упућивани на поправне испите, а било је и понављања разреда. Није било протеста родитеља пошто су оцене добијане за знање, али и за незнање.

Сада у гимназијама и средњим школама у одељењима има доста вуковаца, али многи од њих не положе пријемни испит за факултете.

Радила сам 37 година са око четири месеца боловања за све време радног стажа. Ово моје мишљење пензионерке са 84 године живота је мали допринос борби професорске струке за бољи статус и положај у друштву.

Мирјана Кубуровић,
професор биологије у Првој крагујевачкој гимназији, у пензији


Извор:

Постави коментар